XORAZM TIPOLITOGRAFIYASIDA NASHR QILINGAN BA’ZI ADABIYOTLAR TAHLILI


Дата публикации: 14 May 2025

Участники

Dilafruz Atamuratova

Author

Ключевые слова

Xiva litografiyasi tipografiya matbaachilik faoliyati devon saroy adabiy muhiti

Сборник материалов

Трек

General Track

Аннотация

XVIII asr Turkiyada ilk tipografiya Vazir Ibrohim poshoning tashabbusi bilan sulton Ahmad III davrida ochilib, 1728-yil ilk mevasi – arab-turk lug‘ati bosib chiqariladi. Eronda ilk chop etilgan kitob 1825-yilda chiqariladi. Xivada toshbosma Muhammad Rahimxon II Feruz saroyi qoshida ochilgan bo‘lib, u asrlar davomida ko‘z qorachig‘iday asrab kelingan xalqning noyob madaniy merosi bo‘lgan qo‘lyozma asarlarni ko‘paytirish bilan shug‘ullangan. Ba’zi manbalarda mazkur toshbosma 1877-yildan faoliyatini boshlaganligi to‘risida ma’lumotlar keltiriladi. Bosmaxonada kitoblar asosan o‘zbek tilida nashr qilingan. Tadqiqotchilar mazkur toshbosma faoliyatini 1874-yildan ish boshlaganligini aniqlashga muyassar bo‘lishgan. Mazkur litografiya keyinchalik Xorazm matbuotining yuzaga kelishida muhim ahamiyat kasb etdi. Toshbosma 1863-1910-yillarda ya’ni Xiva xoni Muhammad Rahimxon II hukmronligi davrida Xiva va uning tevarak-atrofidagi shoir va adabiyotchilar saroyda adabiy markaz shakllantirishda muhim ahamiyat kasb etdi. Feruz ko‘magida shoirlarning o‘nlab devon va tarjimalari toshbosmada nashr qilindi. Bu davrda toshbosma faoliyatining ahamiyati kitob nusxalarini ko‘paytirishdan iborat bo‘lgan. Maqolada Xiva toshbosmasida nashr qilingan ba’zi adabiyotlar – devonlar borasida to‘xtalib o‘tiladi.

Источники

1. Абдуазизова Н.А. Туркистон матбуоти тарихи (1870-1917). Тошкент. «Академия», 2000. – Б. 25-26.
2. Бартольд В.В. История Туркестана. Труды Туркестанского гос. университета. Вып. 2. – Ташкент, 1922. – С. 49.
3. Бертельс Е.Э. Персидская «лубочная» литература. С. Ф. Ольденбургу 50-летию научно-общественной деятельности. 1882-1932. Сборник статей. – Л., 1934. – С. 83-85.
4. Долимов У. Аҳмад Табибий (1869-1910) // Улуғбек Долимов. Аҳмад Табибий (1869-1910) — ziyouz.uz
5. Эркинов А., Полвонов Н., Аминов Ҳ. Муҳаммад Раҳимхон II – Феруз Кутубхонаси Феҳристи. Тошкент; 2010. Янги аср авлоди. Б. 177
6. Маткаримова С.Қ. Табибий – тазкиранавис (“Мажмуаи си шуарои пайрави Ферузшоҳий” асосида).: Филол. Фан. Номз. ... дисс. – Т., 2007. – Б. 23.
7. Махмудова Р. Литографированные произведения и их значение в истории литературы (конца XIX – нчало XX в.): Автореф.канд.дисс. Ташкент, 1971.
8. Мелиоранский П.М. Турецкие наречие и литературы. Энцикл. словарь Брокгауза Ефрона, Т. 34. – С. 166.
9. Погорельский И.В. История Хивинской революции и Хорезмской Народной Советской Республики 1917 – 1924 гг. Ленинград., Издательство Ленинградского университета. 1984. С.40.
10. Рўзимбоев С., Аҳмедов А., Йўлдошев Р. Огаҳийнинг адабий-тарихий мероси (ижодий портрет). – Урганч, Ал-Хоразмий номли Урганч давлат университети филологик тадқиқотлар маркаи, Хоразм Маъмун Академияси. 2008. – Б. 6.; Огаҳий олами. – Урганч, Ал-Хоразмий номли Урганч давлат университети. – Б. 4.
11. Самойлович A.H. Хивинские придворные книгохранилища и книгопечатня // Национальная библиотека России.Рукопис.отд.Ф.671 .On. 1 .№ 145.
12. Типографное и литографное дело в Персии. Известия имп. Русского географического общества, Т. II, № 5, Мелкие известия. – СПб., 1866. – С. 157.; Чабров Г.Н. У истоков узбекской полиграфии (хивинская придворная литография 1874-1910 гг.) // Книга / Исследования и материалы. Сбор. IV. – Москва.: Издательство Всесоюзной книжной палаты, 1961. – С. 317.
13. Vambery H. Zwei modern centralasistusche Dichter, Munis und Emir.S.198

Загрузки

Как цитировать

Dilafruz, D. (2025). XORAZM TIPOLITOGRAFIYASIDA NASHR QILINGAN BA’ZI ADABIYOTLAR TAHLILI. “Yangi Davr Ilm-Fani: Inson Uchun Innovatsion gʻoya Va yechimlar” Mavzusidagi Respublika Ilmiy-Amaliy Konferensiyasi, 1(2), 28-33. https://konferensiyalar.uz/Respublika_anjumani/paper/view/50